Смеће у океанима је еколошки проблем који све више постаје глобална претња. Да би почео да решава овај проблем, покренут је Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП) глобална кампања за уклањање свих главних извора океанског отпада до 2022. године.
Најзаступљенији извор смећа је пластика и њена неселективна употреба од стране људи. Шта овај програм жели постићи?
Има ли у мору више пластике од рибе?
УН су затражиле од влада да примене политике којима то доприноси смањење потрошње и употребе пластике, како у амбалажи, тако и у супермаркетима и другима. Такође траже да потрошачи престану са навиком употребе и бацања пластике и производа од пластике.
Одлагање овог смећа у океан наноси озбиљну штету флори и фауни. Ако се стопа загађења настави овако, штета која се догоди у океанима може постати неповратна. Близу 90 посто свог смећа које плута океанима је пластичноСтога је организација затражила од индустрије да минимализује амбалажу направљену од овог материјала.
Како се технологије повећавају и све се више обрађује, повећава се потрошња пластике, а самим тим и број тона пластичног отпада који настаје. Сваке године генерише се и пусти у океан више од 8 милиона тона ове пластике. То је еквивалентно томе да на мору сваког минута видите камион за смеће пун пластике.
Ако наставимо овим темпом, УН процењују да ће до 2050. год. у мору ће бити више пластике него рибе. Поред тога, 99% морских птица случајно је прогутало пластику, што може довести до смрти.
Штета нанесена морским екосистемима континуираним бацањем пластике у море износи на 8.000 милиона долара, јер не само да штете флори и фауни места, већ утичу и на риболов, његове перформансе и туризам. Туристи не желе да се купају на прљавим плажама и обалама препуним плутајуће пластике.
„Дошло је време да се позабавимо проблемом пластике која штети нашим океанима. Загађење од овог материјала већ се креће плажама Индонезије, таложи се на дну океана на Северном полу и допре до наших столова кроз прехрамбени ланац “, коментарисао је извршни директор УНЕП-а Ерик Солхеим.
Земље које највише подржавају ову кампању
Ову кампању подржавају многе земље, али међу већином налазимо Уругвај. Ова земља је посвећена за опорезивање торби за једнократну употребу касније ове године. С друге стране, још једна земља која подржава ову кампању је Костарика, чије мере жели да спроведе, састоји се у смањењу количине пластике која се користи и баца захваљујући побољшању управљања отпадом и адекватном еколошком образовању.
Циљ ове кампање и ових земаља које је подржавају је смањите употребу пластичних кеса кроз прописе који се баве свим овим питањима. Поред тога, намењено је пружању алтернатива радницима у сектору отпада за развијање образовних програма и планова који информишу становништво о утицају који употреба пластичних кеса има на животну средину.
Козметика такође загађује океане
Не говоримо само о пластичним кесама, већ и о микрокуглицама које се користе у козметичким производима. Ове микропластичне честице износе више од 51 милијарде јединица и способне су да обрасте мора, озбиљно угрожавајући морску флору и фауну.
Организација се нада да ће најавити напредак у својој борби против пластике у океанима током Океанске конференције која ће се одржати у јуну у Њујорку и током Скупштине за заштиту животне средине заказане за децембар у Најробију.