Европски прописи захтевају од свих држава чланица да смање гасове са ефектом стаклене баште у борби против климатских промена. У јулу 2016. године усвојена је Уредба којом су постављени темељи за годишње смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште које су државе чланице морале да спроведу од 2021. до 2030. године, познатије као Уредба о подели напора, постајући на тај начин најкорисније средство за испуњавање Европе обавезе Паришког споразума.
Да ли Шпанија испуњава циљеве које намеће Европска унија?
Смањење гасова са ефектом стаклене баште
У уредби коју је одобрио Брисел утврђене су обавезе које државе чланице морају да испоштују у погледу емисија. Ове обавезе варирају између 0% и -40% у зависности од бруто домаћег производа по глави становника сваке од држава. У нашем случају, у Шпанији смо дужни да смањимо емисију гасова са ефектом стаклене баште за 26% до 2030. године у поређењу са емисијама из 2005. године.
Укупно је овај закон чинио 60% укупних емисија у ЕУ и поставио је обавезне националне циљеве за секторе као што су транспорт, зграде, пољопривреда и отпад. Међутим, 25 од 28 држава чланица олакшава климатско законодавство на обмањујућој основи. Они више злоупотребљавају шумарске кредите, а међу њима је, наравно, и Шпанија.
Само су три државе у целој Европској унији на путу да испуне циљеве Паришког споразума. Те земље су Шведска, Немачка и Француска. Шведска планира да смањи емисије на националном нивоу веће од оних потребних за 40%.
У поређењу са шведским лидером у емисијама, Шпанија је само 20. место у репу. Шпанија жели да одложи почетну тачку смањења емисија од 2020. до 2021. године, што би значило испуштање додатних 249 милиона тона ЦО2 у атмосферу.